О књизи: година / „Страшило је испало баш како треба! Није се Тошка џабе трудио цео децембар... Тачније, његов труд се сводио на основно кукњаво, а сав посао сечења, кројења и шивања за њега је, природно, радила његова мајка. Иако је и тата дао све од себе - он је ипак дизајнер! Цртао је зле очи на лице замазано црним мастилом, од чијег погледа се осећао нелагодно!.. Затим је додао нос – тачније, само је обрнутим троуглом означио његово одсуство – и када је почео да се смеши. .. из неког разлога моја мајка је рекла да јој је доста…»